Nije samo da popularnost zlata ne jenjava kad su velike ekonomske i geopoltičke krize, već je tačno tada investiciono zlato i najpopularnije, kaže za "Blic Biznis" Drago Matović, ekonomski analitičar. Kako je rekao, postoji mnogo razloga zašto se pojedinci, fondovi i centralne banke okreću zlatu u periodima ekonomske i geopolitičke nepogode.

- Prvo, možemo pogledati tržišne performanse zlata u proteklih 50 godina. Cena jednog grama zlata na međunarodnom tržištu početkom sedamdesetih je bila oko 2 dolara za gram, dok je danas oko 65 dolara. To je neverovatan rast cene od čak 3.000 odsto. Zlato je efektivno nadmašilo sve druge investicione instrumente i sredstva u 8 od proteklih 10 svetskih recesija - rekao je naš sagovornik iz "Tavex Zlato&Srebro" odgovarajući na pitanje u čemu leži tajna popularnosti zlata koja ne jenjava ni kad su velike ekonomske i geopolitičke krize.

Matović je naveo primere da su tokom globalne finansijske krize 2007-2009. sve svetske berze opadale. Samo američka berza S&P 500 je izgubila gotovo 50 odsto svoje vrednosti, a u istom periodu cena zlata je skočila za 25 odsto.

Matović objašnjava je da je nakon izbijanja rata u Ukrajini, kada su se mnoga tržišta navikavala na nove šokove i kada je Evropa bila u energetskoj krizi, cena zlata ostvarila svoj tadašnji maksimum od 2.074 dolara za uncu. Isto se ponovilo i tokom kovid krize i nakon izbijanja rata u Izraelu.

Za zlato nema recesije
- Jedan od razloga zašto zlato ostvaruje ovakve uspehe uoči ekonomskih i geopolitičkih kriza jeste to što tržišne performanse zlata nisu povezane sa drugim tržišnim dinamikama. Dakle, u vreme recesije, njegova cena nije ugrožena ekonomskim padovima ili problemima u finansijskom sistemu - kaže Matović.
To je jedan od razloga zašto se narodne banke širom sveta okreću zlatu uoči ekonomske i geopolitičke nepogode.

- Godine 2022. najveći kupci zlata su zapravo bile centralne banke koje su kupile čak 1.140 tona. Istraživanje od strane američkog fonda Invesco prošle godine je ukazalo na to da 96 odsto narodnih banaka i suverenih fondova tretira zlato kao najsigurniju investiciju. Kao razloge za kupovinu su izdvojili inflaciju i geopolitičke tenzije uoči sankcija Rusiji - dodaje Matović.

Prema rečima našeg sagovornika, centralne banke širom sveta su videle koliko brzo mogu biti isključene iz međunarodnog finansijskog sistema, kao što se desilo Rusiji, i zbog toga su htele da se obezbede sigurnom aktivom koja će čuvati vrednost njihovih valuta i biti fizički smeštena u njihovim trezorima.
Zlato čuva kupovnu moć investitorima
U proteklih 20 godina rast cene zlata je nadmašio rast inflacije u Evropi i Americi. To znači da je zlato efektivno očuvalo kupovnu moć onih koji su ga posedovali, kaže Matović za "Blic Biznis".

- Sve FIAT valute se konstantno štampaju i šire kroz kreditnu ekspanziju. Inflacija je "normalno" stanje za sve valute na planeti, jer se njihova količina u opticaju konstantno povećava. I to nije slučaj samo kad je ovako visoka inflacije, kao što je bila u svetu u proteklih par godina, već i tokom "normalnih" perioda inflacija svake godine obezvređuje valute za oko 2-3 odsto. Zato zlato investitorima predstavlja sigurno utočište koje čuva njihovu kupovnu moć - kaže Matović.

Pored toga, fizičko investiciono zlato je standardizovano širom sveta, svugde prihvaćeno, i najbitnije od svega – visoko likvidno. Zbog toga zlatnu polugu koju ste kupili u Srbiji možete prodati u Nemačkoj ili Americi ili Dubaiju, za cenu koja je približna tržišnoj ceni zlata.

- Zlato je svugde prihvaćeno, čak i kada FIAT valute nisu. Primer toga bi bio Turska. Oni prolaze kroz period neverovatne inflacije i zbog toga su mnoge menjačnice širom sveta u određenim trenucima prosto odbile da trguju sa lirom, jer stalno gubi vrednost. Turska domaćinstva su se masovno okrenula investicionom zlatu kao čuvaru od inflacije i kao investiciji koju mogu da unovče bilo gde na planeti. Tražnja za investicionim zlatom u Turskoj je skočila za neverovatnih 500 odsto samo za godinu dana - navodi Matović.
Dodaje da investiciono zlato nema rizik od druge strane.

- Vaša investicija ne zavisi od bilo kog fonda, banke ili druge institucije. Kada ste kupili fizičko investiciono zlato, ono stoji kod vas i ne zavisi ni od koga. Ovo je nivo sigurnosti koji je specifičan za zlato, jer ako pogledamo akcije ili kriptovalute, one su nesigurnije u ovom pogledu. Na primer, FTX je bilo najveće kripto tržište u Americi, i preko noći je puklo. Hiljade pojedinaca je izgubilo ogromne količine novca, jer su te kriptovalute bile na računima u FTX-u, objašnjava naš sagovornik.

On tu situaciju poredi sa pucanjem "Lehman Brothers" investicionog fonda 2008. godine, koji je tada takođe bio svetski poznat i renomiran. Hiljade investitora je tada izgubilo svoj novac koji je bio investiran s njima. "Kod investicionog zlata, ovaj rizik ne postoji", zaključuje ovaj ekonomski analitičar i dodaje da je sve nabrojano ključni odgovor je zašto se centralne banke, privatni investitori, i pojedinci sve više okreću zlatu kao sigurnom utočištu njihovog novca.

BEOGRAD - Na listi TOP 1.000 brzorastućih kompanija u Adria regionu najviše je firmi iz Srbije - 306 preduzeća, a iza nje se nalaze Hrvatska sa 299 i Slovenija sa 223 firmi, objavile su sarajevske Poslovne novine.

Ukupan zbor prihoda pomenutih 1.000 kompanija je u 2023. godini iznosio 12,9 milijardi evra.

Glavni motor rasta firmi u Adria regionu, ali i skoro u svim zemljama pojedinačno, je ubrzani rast tržišta nekretnina čime je sektor građevinarstva postao predvodnik među brzorastućim industrijama.

BELGRADE - The Serbian dinars official median exchange rate against the euro is 117.2320 dinars for one euro on Monday, which is a slight change from Friday, the National Bank of Serbia said.

The dinar is steady against the euro m-o-m, up by 0.1 pct y-o-y and steady relative to the beginning of the year.

The dinars indicative exchange rate against the dollar is down by 0.1 pct to 106.9050 dinars for one dollar.

The dinar is down by 0.3 pct against the dollar m-o-m and up by 1.3 pct y-o-y, and down by 1.0 pct relative to the beginning of the year.

Last year, Air Serbia transported 4.19 million passengers, which is a jump of 53% compared to one year before. The growth is realized in all fields. Today, the company has 44% more flights, to 23 new destinations, 87 regular traffic routes to 34 countries on four continents, said the minister of finance of Serbia, Sinisa Mali, on his Instagram profile.

– From May 17, after more than 30 years, Air Serbia started flying again to Chicago, and in the first six months, over 25,000 passengers traveled between Belgrade and Chicago. During the summer season, our national airline carrier flew to New York every day of the week. This way, the Serbian national airline carrier offered up to 10 flights a week between the capital of Serbia and North America to the passengers – Mali pointed out.


As he estimated, the company’s moving toward record numbers is a result of the decades of working on improving the reputation, possibilities and markets of the company which has become a world-class company.