Ilon Mask ponovo je zvanično najbogatija osoba na svetu, nakon što je prestigao izvršnog direktora kompanije LVMH Bernara Arnoa, koji je bio prvi na listi tri dana, objavio je danas Forbs svoju listu milijardera.
Ovaj medij napominje da se to dogodilo zato su akcije kompanije Tesla zabeležile ozbiljan rast, nakon velikih padova protekle nedelje.
Bogatstvo južnoafričko-američkog biznismena poraslo je juče za 5,5 milijardi dolara, čime je njegovo procenjeno bogatstvo uvećano na 210 milijardi dolara, navodi Forbs.

Francuski milijarder Bernar Arno drugi je sa 208,5 milijardi dolara.

Tako veliki skok Maskove imovine rezultat je rasta cena akcija Tesle od gotovo 4,2 odsto, čime su dostigle iznos od oko 176 dolara, nakon što su prošle nedelje pale na 192 evra zbog loših kvartalnih rezultata.

Arno je prestigao Maska prošle nedelje pošto su akcije LVMH-a porasle više od 13 odsto u petak, nakon izveštaja o velikim prodajama u 2023. godini.

Osnivač Amazona Džef Bezos daleko je iza njih na trećem mestu Forbsove liste milijardera sa procenjenim bogatstvom od 170 milijardi evra.

Zvanični srednji kurs dinara za evro iznosi danas117,1756 dinara, što je neznatna promena u odnosu na utorak, objavila je danas Narodna banka Srbije.
Dinar će prema evru biti nepromenjen u odnosu na pre mesec dana, na godišnjem nivou jači je za 0,2 odsto, a od početka godine je nepromenjen.
Indikativni kurs dinara prema dolaru u utorak jači je za 0,2 odsto i iznosi 107,9661 dinara za dolar.

Dinar je prema dolaru slabiji za 1,9 odsto nego pre mesec dana; na godišnjem nivou ojačao je za 0,3 odsto, a od početka godine oslabio je za 1,9 procenta.

BELGRADE - The Serbian dinars official median exchange rate against the euro is 117.1756 dinars for one euro on Wednesday, which is a slight change from Tuesday, the National Bank of Serbia said.

The dinar is steady against the euro m-o-m, up by 0.2 pct y-o-y and steady relative to the beginning of the year.

The dinars indicative exchange rate against the dollar is up by 0.2 pct to 107.9661 dinars for one dollar.

The dinar is down by 1.9 pct against the dollar m-o-m and up by 0.3 pct y-o-y, and down by 1.9 pct relative to the beginning of the year.

BEOGRAD - Er Srbija (Air Serbia) i Etihad ervejz (Etihad Airways) uspostavili su strateško bilateralno kod- šer partnerstvo, zahvaljujući kojem će putnicima obe kompanije biti omogućena jednostavnija putovanja u okviru mreža nacionalnih avio- prevoznika Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

U okviru te saradnje, putnici Etihad ervejza dobiće mogućnost da preko glavnog grada Srbije i matičnog aerodroma Er Srbije lakše stignu do 12 gradova u jugoistočnoj Evropi, od kojih je devet po prvi put u Etihadovoj ponudi kod- šer destinacija, navodi se u saopštenju Er Srbije.

Kako se navodi, kod- šer saradnja pojednostavljuje putovanja, omogućavajući putnicima da naprave samo jednu rezervaciju, lako se prijave na letove, uz dodatnu pogodnost da njihov prtljag jednostavnije stigne do krajnje destinacije i na taj način, mreža Er Srbije postaje dostupnija putnicima Etihad ervejza, koji se sa njom povezuju preko Etihadovih linija ka Atini, Milanu, Rimu i Beču.

Tokom ove godine moguća je privatizacija 13 državnih preduzeća, a među njima su beogradska Lasta, Jugoinspekt, Štamparija Borba, Trayal Korporacija iz Kruševca, Toza Marković iz Kikinde, JAT apartmani, kao i RTV Kragujevac. Ministarstvo privrede ažuriralo je bazu podataka o preduzećima za privatizaciju, te je navelo da za 41 preduzeće, među kojima je i devet domaćih banja, iz različitih razloga, za sada nije moguća objava javnog poziva.

Tako vranjska preduzeča Yumco i Simpo, kao i pirotski Tigar, čekaju najpre završetak aktivnosti vezane za Unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR). Iz istog razloga, za sada neće biti pokrenuti postupci za privatizaciju Politike, FAM Hemofluida i Energetiku iz Kragujevca.

Za rudnik Resavica privatizacija je za sada stopirana jer, kako je obrazloženo "dalje aktivnosti zavise od odluka Vlade Republike Srbije koja ima 67,14% učešća u vlasništvu".

Sudeći prema ovom planu, ni domaće banje, njih devet, koliko ih je na spisku, neće tražiti kupce tokom ove godine.

Za Termal iz Vrdnika, Gejzer iz Sijarinske banje, Nišku Banju, Banju Koviljaču, kao i specijalne bolnice u Bujanovcu, Ribarskoj Banji i Zlatibor, kako se navodi, "dalje sprovođenje postupka privatizacije zavisi od konačnog ishoda sudskih postupaka koji se vode između RF PIO kao tužioca i Specijalnih bolnica i Republike Srbije kao tuženih radi utvrđivanja procenta vlasništva RF PIO u imovini Specijalnih bolnica". Sa druge strane za Sokobanju i Merkur iz Vrnjačke Banje, pravosnažno je okončan sudski postupak koji se vodio između RF PIO kao tužioca i Specijalne bolnice i Republike Srbije kao tuženih radi utvrđivanje procenta vlasništva RF PIO u imovini specijalnih bolnica, ali nije izvršen upis stečenih prava u javnim knjigama kao bitan element za dalje sprovođenje postupka privatizacije.

Za 12 preduzeća, među kojima su Termoelektrane Kosovo, EPS Površinski kopovi iz Obilića i Holding Trepča iz Zvečana, za sada nije moguća objava javnog poziva jer, kako je u bazi Ministarstva privrede navedeno, reč je o preduzećima sa teritorije AP Kosovo i Metohija.

I. Ž.

Fortenova grupa prodaje agrobiznis, a kao jedan od potencijalnih kupaca viđena je kompanija Delta Holding. Odnosno, takvo je bar interesovanje hrvatskih medija.
Naime, slanjem informativnog materijala na adrese više moguće zainteresovanih kupaca, Fortenova grupa (bivši Agrokor) je započela proces ispitivanja interesa za potencijalnu prodaju poslovnog područja - poljoprivreda.
Neobvezujuće ponude mogućih kupaca Fortenova grupa očekuje krajem prvog kvartala, nakon čega će biti donesena odluka o nastavku procesa potencijalne prodaje.

Kao i kod prodaje poslovnog područja zamrznute hrane koja je zaključena 2021. godine, nastavak ovog procesa zavisiće od kvaliteta neobvezujućih ponuda potencijalnih strateških partnera i biće usmjeren na one koji su, osim plaćanja fer cijene, spremni dati maksimalan doprinos daljnjem razvoju i očuvanju zaposlenosti i tradicije poljoprivredne proizvodnje u Hrvatskoj.

Fortenova grupa je u svoj poljoprivredni segment proteklih godina značajno ulagala, čime je podigla ukupnu vrednost ovog poslovnog područja, prenio je Poslovni.hr.

Jedna od većih investicija samo u prošloj godini bila je obnova poljoprivredne mehanizacije u agro kompanijama, vredna više od 60 miliona evra.

Baš na dan kad je Fortenova grupa objavila da kreće u ispitivanje interesa potencijalnih kupaca, iz Delta Holdinga Miroslava Miškovića odgovorili su na pitanje Jutarnjeg lista da je reč o poljoprivrednom biznisu koji bi im apsolutno odgovarao, ali u ovom trenutku nemaju dovoljno informacija o procesu prodaje.
"Očekujemo da će se dogoditi prodaja poljoprivrednog biznisa Fortenove, ali prvo moramo da vidimo šta se prodaje i pod kojim uslovima. Gledamo dobre prilike za biznis i ne bežimo ni od čega, pa ni od potencijalnih partnerstava. Taj deo poljoprivredne proizvodnje apsolutno bi nam odgovarao, nema diskusije da su to najbolja imanja u Hrvatskoj koja trenutno postoje. Mi imamo ogromne potencijale u izvozu, jedan smo od najvećih izvoznika semenske robe iz Srbije. Imamo silose na Dunavu te nam je interesantno čak i da izađemo na jadranske luke ako postoji takva opcija. Ali da zaključimo, treba nam puno više informacija kako će se to raditi i po kojim uslovima zvuči interesantno", rekao je Luka Popović, generalni direktor Delta Agrara na konferenciji za medije kojoj je prisustvovao i "Blic Biznis".

Potencijalne planove za hrvatsko tržište menadžment Delta Holdinga komentarisao je posle objave rekordnih poslovnih rezultata za 2023. godinu. Delta Holding zaključio je 2023. godinu s 860 miliona evra prihoda od prodaje, uz rast od 12 posto, kao i EBITDA-om od 88 miliona evra, s rastom od 18 posto.

U 2024. u Delti planiraju prvi put da premaše prihode od milijardu evra, uz rast od čak 25 odsto.

Bilo je još jedno pitanje koje se odnosi na ulaganje u Hrvatsku, a ovoga puta reč je bilo o hotelijerstvu.

Posle sastanaka sa predstavnicima međunarodne zajednice u Prištini optimista sam da ćemo sve probleme koje Telekom ima na KiM rešiti uspešno, izjavio je danas generalni direktor ove kompanije Vladimir Lučić gostujući na RTS.
Čelni čovek najuspešnije srpske kompanije vratio se sinoć iz posete Prištini, gde je od ambasadora SAD i EU zatražio podršku u borbi protiv pritisaka vlade Aljbina Kurtija na MTS, ćerku-firmu Telekoma na Kosovu i Metohiji, koja tamo posluje u skladu sa Briselskim sporazumom i lokalnim propisima, zapošljava oko 250 ljudi i čije usluge koristi više od 30.000 pretežno srpskih domaćinstava.
- Pritisci na MTS i zastrašivanje naših zaposlenih traju već godinu dana, kulminacija je bila u avgustu prošle godine kada je Kurtijeva administracija pokušala da nam potpuno zabrani rad, pa kada im to nije uspelo, zahvaljujući našoj snažnoj reakciji i podršci međunarodne zajednice, prešli su na “plan B”, da po svaku cenu zaustave naš rast i razvoj. Zbog toga su u decembru 2023, dakle ponovo uoči praznika, u Prištini doneli rešenje kojim je praktično izvršena retroaktivna primena zakona, gde je pozivanjem na naknadno donete propise MTS drastično kažnjen finansijski, ali još veći je problem da osporavaju akvizicije malih srpskih operatera iz 2019. i 2020. godine i hoće da nam ih sada oduzmu. Uz to, pojačani su pritisci na naše radnike, poput slučaja iz decembra kada je policija sa dugim cevima bez ikakvog razloga upala u prostorije MTS u Zvečanu - objasnio je Vladimir Lučić probleme sa kojima se Telekom suočava u Pokrajini.

Sve ovo je ozbiljan test za međunarodnu zajednicu, upozorio je Lučić i ukazao da su prošle godine, kada je sprečena zabrana MTS, posebno važnu ulogu imali diplomatski predstavnici SAD.

Argumenti su i sada čvrsto na strani Telekoma Srbija.

- Mi smo od početka januara u ofanzivi, pored neprestane diplomatske korespodencije bio sam u Stejt departmentu u Vašingtonu, gde sam razgovarao sa specijalnim izaslanikom SAD za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom, sada sam u Prištini imao sastanke sa ambasadorima SAD i EU, a već narednog ponedeljka opet idem u Prištinu na sastanke sa još nekim ambasadorima važnih zemalja. Tražimo da nas Kurtijeva administracija ubuduće ostavi na miru, da radimo normalno i bez problema, kao što uostalom radimo na svim tržištima u regionu. Zahtevamo i da prištinska Agencija za zaštitu konkurencije, koja se prema Telekomu ponaša kao “agencija za zabranu konkurencije”, obustavi primenu donetih odluka dok se ne reše sudski sporovi, na kojima ćemo, uveren sam, pobediti. Takođe, kao izuzetno važno zahtevamo da Kurti prestane da zastrašuje i maltretira naše radnike na KiM - naglasio je Vladimir Lučić.

Generalni direktor Telekoma sada očekuje još veće zalaganje EU, posebno kada je reč o Evropskoj komisiji, jer su postupci Prištine direktno narušavanje autoriteta i odluka Brisela i evropskih standarda.
- Kurtijeva administracija krši Briselski sporazum, čak i sopstvene propise. Bave se retroaktivnom primenom zakona, što je suprotno svim principima vladavine prava i evropskim standardima i pravnim normama. Diskriminiše se Telekom, odnosno MTS, isključivo zato jer je srpska kompanija, pa se onda postavlja pitanje kako bilo ko ubuduće može da veruje administraciji koja selektivno primenjuje zakone, ne poštuje sporazume, šta to govori o pravom stanju stvari na KiM. Uz sve navedeno, Priština nastavlja da otežava život srpskom stanovništvu u cilju njihovog daljeg iseljavanja. Očekujem jasnu podršku Evropske komisije, ponašanje Prištine je nedopustivo i Brisel ima obavezu da to zaustavi - upozorio je Lučić.

Generalni direktor Telekoma Srbija je istakao da MTS sigurno ostaje na Kosovu, bez obzira na sve pritiske, kao i da usluge mobilne telefonije, interneta i televizije funkcionišu besprekorno.

Ali, za ambicije i realnu snagu Telekoma nije dovoljan samo opstanak na KiM. S obzirom na to da je Kurti aktuelizovao pitanje položaja ove kompanije, Lučić namerava da to iskoristi stavljanjem na dnevni red teme licence za trećeg mobilnog operatera na Kosovu.

- Priština izbegava obavezu iz Briselskog sporazuma da raspiše tender za treću licencu, jer znaju da bismo sigurno pobedili. Mi sada hoćemo da iskoristimo priliku da u ovom paketu rešimo i taj problem. Telekom Srbija, dakle, sigurno ostaje na KiM, a uveren sam da ćemo u budućnosti biti još jači. Telekom je kompanija sa velikim međunarodnim ugledom i znamo da zaštitimo naše interese kada su ugroženi. Borba se nastavlja, neće biti lako, ali mi na kraju sigurno pobeđujemo - zaključio je Vladimir Lučić.

Kurti u kampanji
Vladimir Lučić je po povratku iz Prištine izneo i jedan vrlo zabrinjavajući utisak.

- Na osnovu onoga što sam primetio u Prištini deluje da će ove godine na Kosovu biti prevremeni izbori, da je Kurti već krenuo u izbornu kampanju i da će pritisci na srpsku populaciju biti još veći - upozorio je Lučić.

(RTS)