Na većini azijskih berzi cene deonica su pale, dok je dolar ojačao nakon što je predsednik Feda Jerome Powell kazao da će centralna banka oprezno smanjivati kamate. MSCI indeks azijsko-pacifičkih deonica, bez japanskih, bio je oko 6,00 sati u minusu oko 1 posto. Pritom je na Tokijskoj berzi Nikkei indeks ojačao 0,5 posto, dok su cene deonica u Hong Kongu, Južnoj Koreji, Australiji i Šangaju pale između 0,2 i 1,8 posto.
Pad cena deonica u Hong Kongu i Šangaju posledica je, kao i prošle nedelje, sporog rasta kineske ekonomije i strahovanja od produbljivanja krize na nekretninskom tržištu.
Tako su kineski berzovni indeksi skliznuli na nove najniže nivoe u pet godina, a ulagače nisu ohrabrile ni nove podsticajne mere kineske centralne banke. Od danas, naime, na snagu stupa odluka o manjem izdvajanju obvezne rezerve banaka, što bi trebalo postaknuti kreditiranje, a time i rast ekonomije.

Ni na ostalim azijskim berzama ne vlada ništa bolje raspoloženje jer je sve jasnije da centralne banke zapadnih zemalja neće početi smanjivati kamatne stope tako brzo kako su se ulagači nadali.

U petak su novi podaci pokazali da je u SAD-u broj zaposlenih u januaru porastao znatno više nego što se očekivalo, a neočekivano snažno porasle su i plate.

To znači da će potrošnja, a time i pritisci na inflaciju i dalje biti pojačani. Zbog toga su sasvim splasnule nade ulagača da će Fed početi smanjivati kamate već u martu.

Tim više što je u nedjelju uveče predsednik Feda Powell u intervjuu u emisiji 60 Minutes kazao da će centralna banka biti oprezna prilikom smanjenja kamata i da će to verovatno biti znatno sporijim tempom nego što se na tržištu očekuje.
Zbog toga je na valutnim tržištima vrednost dolara prema korpii valuta dosegnula najviši nivo u osam nedelja.

Dolarov indeks, koji pokazuje vrednost američke u odnosu na ostalih šest najvažnijih svetskih valuta, kreće se jutros oko 104,18 bodova, dok je u petak uveče iznosio 103,96 poena.

Pritom se kurs dolara prema japanskoj valuti porastao sa 148,40 na 148,60 jena.

Američka je valuta ojačala i u odnosu na evropsku, pa je cena evra skliznula na 1,0775 dolara, dok je u petak navečer iznosila 1,0785 dolara.

Cene su nafte, pak, blago porasle, nakon što su prošle nedelje potonule više od 7 posto. Cena barela na londonskom tržištu ojačala je jutros 0,32 posto, na 77,60 dolara, dok je na američkom tržištu barel poskupeo 0,18 posto, na 72,40 dolara.

Na svetskim tržištima cene nafte su prošle nedelje naglo pale jer se očekuje dalje usporavanje rasta svetske privrede, s obzirom na to da centralne banke neće žuriti sa smanjenjem kamata.

Na londonskom tržištu barel je prošle nedelje potonuo za 7,4%, na 77,33 USD, dok je na američkom barel pao za 7,3%, na 72,28 USD.

Nakon što su pre nedelju dana porasli za više od 6%, prošle nedelje su izgubili sve te dobitke.

To je rezultat bledećih nada da će centralne banke zapadnih zemalja uskoro početi da smanjuju kamatne stope, što bi podržalo rast privreda.

Čelnici američke centralne banke su na prošlonedeljnoj sednici, očekivano, ostavili kamate nepromenjene u rasponu od 5,25 do 5,50%.

Oni su, međutim, u saopštenju naveli da ne očekuju smanjenje kamatnih stopa sve dok se čvrsto ne uvere da se inflacija stabilno spušta ka ciljnom nivou od dva odsto.

Zbog toga su nade investitora da će Fed početi da smanjuje kamatne stope već u martu potpuno izbledele.

Takođe izgleda da će kamatne stope ostati povišene duže nego što se očekivalo, s obzirom na najnovije podatke koji pokazuju da je američko tržište rada i dalje snažno. Naime, to znači da će potrošnja, a samim tim i pritisci na inflaciju, nastaviti da rastu.


Zvaničnici Evropske centralne banke poručuju i da neće žuriti sa snižavanjem kamata jer je inflacija u evrozoni i dalje iznad ciljanih nivoa.

Zbog toga se očekuje dalje usporavanje rasta američke i privrede evrozone, pa je teško očekivati jačanje tražnje za naftom.

Tim pre što se usporava i rast kineske privrede, najvećeg svetskog uvoznika nafte. Međunarodni monetarni fond je prošle nedelje objavio procenu da će se rast kineske privrede ove godine usporiti na 4,6%, sa prošlogodišnjih 5%.

Prošle nedelje sukobi na Bliskom istoku nisu značajno uticali na cene nafte jer nije bilo dodatnih poremećaja u snabdevanju crnim zlatom.

Otvaranje CDP kancelarije u Beogradu predstavlja izuzetno važan korak na putu daljeg jačanja ekonomskih i poslovnih odnosa Srbije i Italije i potvrdu zajedničke posvećenosti održivom privrednom rastu. Ponosni smo što je upravo Banca Intesa partner CDP-a u ovom značajnom poduhvatu, izjavio je Darko Popović, predsednik Izvršnog odbora Banca Intesa.

Banca Intesa je dugogodišnji lider na tržištu Srbije i sistemski važna banka koja pruža snažnu potporu lokalnoj privredi i građanima kroz ponudu inovativnih proizvoda i usluga. Uz liderstvo i koordinaciju Divizije internacionalnih banaka članica grupe Intesa Sanpaolo, predvođene Markom Eliom Rotinjiem (Marco Elio Rottigni), Banca Intesa ima značajnu ulogu u osnaživanju ekonomskih i poslovnih veza između Srbije i Italije, nudeći kompanijama iz Srbije prednost jedinstvenog pristupa italijanskom tržištu, povezujući privrede i podstičući saradnju između kompanija na ova dva tržišta, navodi se u izjavi.

Ističe se da je Italija jedan od vodećih trgovinskih partnera Srbije i stranih investitora u našoj zemlji, sa više od 1,300 italijanskih kompanija i preduzetnika u Srbiji koji direktno zapošljavaju više od 34,000 osoba. U isto vreme, prisutna je na srpskom tržištu kroz snažnu poslovnu platformu koju čine Konfederacija italijanske industrije u Srbiji, Komora italijansko-srpskih privrednika, Italijanska trgovinska agencija, Simest i SACE, kojima se sada pridružio i CDP, zaokružujući mrežu institucionalne podrške italijanskim kompanijama koje posluju u Srbiji.

- Verujem da će činjenica da su Simest i CDP kancelarije smeštene u upravnoj zgradi Banca Intesa dodatno osnažiti saradnju i sinergiju sa bankom i našom matičnom Grupom - naveo je Popović.

On je istakao da "sa Italijom delimo zajedničku viziju napredne i održive privrede Srbije, koja je ovoga puta materijalizovana u vidu kreditne linije koju smo potpisali sa CDP-om, prve u nizu planiranih u okviru zajedničke saradnje".

- Zajedno sa aranžmanima sa drugim supranacionalnim institucijama, ova linija će dodatno ojačati naš kapacitet da podržimo zelene inicijative malih i srednjih preduzeća kao pokretačke snage ekonomskog rasta i zapošljavanja, u skladu sa našom posvećenošću ESG principima i strateškim opredeljenjem naše matične Grupe, u prilog čemu govori više od 210 mil EUR ESG kredita koje smo realizovali u 2023. godini.
Imajući u vidu činjenicu da finansijske institucije i udruženo delovanje imaju ključnu ulogu u sprovođenju zelene transformacije i dekarbonizacije, verujem da će naše partnerstvo sa CDP-om doprineti kreiranju konkurentne, otporne i održive privrede Srbije, podstičući istovremeno dalje jačanje ukupne ekonomske saradnje naše dve zemlje - rekao je predsednik IO Banca Intesa.

BELGRADE - The Serbian dinars official median exchange rate against the euro is 117.1657 dinars for one euro on Monday, which is a slight change from Friday, the National Bank of Serbia said.

The dinar is steady against the euro m-o-m, up by 0.1 pct y-o-y and steady relative to the beginning of the year.

The dinars indicative exchange rate against the dollar is down by 0.8 pct to 108.5169 dinars for one dollar.

The dinar is down by 1.2 pct against the dollar m-o-m and by 0.8 pct y-o-y, and down by 2.4 pct relative to the beginning of the year.